Upoznajte Buraza, novog Kristininog momka! 

Mislim, džaba se vi smiješite, al nije mala stvar kad se sviđaš najstarijoj azilantici, jer ta ista, molit ću lijepo,
ima najvećeg iskustva i svakakvih se nagledala,
pa prema tome...
evo novog mistera Azila 

Bez šale sad, i za moje srce, da ga zdipi,
trebalo mu je, kolko i da trepne, predah se u sekundi 

Upoznah ga ljetos, al tek onako izdaleka, 
iz kukuruza zapravo jer sam ga tamo uspjela stjerat dok je bježao od mene, a ja sa sva četri nasred Nemetina,
bilo mi jasno odma.
Friško izbačen. Voli to đubrad tako radit jer to je najbliže Azilu što mogu prić a da ih ne uvati kamera il da im se ne upišu tablice, a to što na toj cesti svi vole po gasu pa te iste jadnike češće nađemo mrtve neg žive..pa ono, nije da je to njihova briga, al nadam se da gospođa Karma to sve fino bilježi.

Nismo ljetos imali mjesta u Azilu, kaos je bio skroz. NIje do nas, do ljudi je koji izbacuju, pa nismo mi od gume pa da uspijemo baš sve spasiti, jednostavno nismo, nije da nećemo neg ne možemo. Svatko ima svoje granice želio on to il ne.
I tako, šta sam mogla, ostavih mu tu večer u kukuruzima hranu i vodu...
Iva mi sutra reče da ih je troje. I ne znaš ko je plašljiviji od koga. Zamolismo te ljude iz kuća u blizini na samo malo strpljenja, dok iskemijamo šta ćemo i gdje ćemo s njima, dok se netko udomi, dok se napravi malo mjesta, i nisu. 
Imali strpljenja, jel. 
Premda ti psi nisu prilazili svejedno smo svako jutro pronalazile prevrnutu kantu s vodom i bačene zdjelice s hranom. 
Burazovoj seki skoro su izbili oko, pretukli su ju, eto pored takvih ljudi živimo.
Predstavit ću vam svo troje, zovu se Buraz, Seja i Legica i stvarno, al stvarno su toliko predivni psi, toliko zahvalni na spašavanju (kužiš njima Azil nije zatvor nego spas!!) da ti se ne miču od noge, prate nas ko mali dobri duhovi,
predivni, predivni psi!
Eto, i desilo se, čim smo uspjeli napravit mjesta za njih, došli su nam, i nakon nekog vremena smo ih rastavili da se brže opuste i jesu 
Prvo vam predstavljam Buraza jer nam je on prvi prišao,
prvi povjerovao 

I on je doseljen kod Antiše i Divljakuše, mojih predivnih matoraca, nakon što im je umro Buco trebao im je netko koga bi oni pratili u šetnjama, inače nisu željeli ići, pa su dobili i Kristinu, našu bakutanericu specošicu koju su njeni napali u boxu pa je premjestismo,
i to je bilo...ja vam to ne mogu opisati, kao da su se sreli ponovo nakon 10 godina neviđenja!
Ljubav na prvu! 
E a ima ta naša Kristina neviđeno dobar radar za kerovce, to joj se mora priznati, ko dugo pozna Azil ta/j zna o čemu pričam 

I tako, svi smo u Azilu pomalo zaljubljeni u tu njegovu dobrotu koja te odma omađija, 
odma s vrata, čim ga vidiš 
Krene ti se srce radovat ko mala beba čim pomisliš na šetnju s njim, ozbiljno! Kad vam kažem - ko želi nježnog i dobrog psa, evo ga!
A i on želi nježnog i dobrog čovjeka, dosta mu je bilo onih drukčijih, zaslužio je nešt bolje od tog
i od Azila u kojem živi. 

Rođen je negdje na prelazu iz 2018. u 2019. dajte da prelaz u 2020 bude u domu,
pa da svi ovdje plačemo od sreće! 

Kum kojem ovom prilikom šalje pusu i Kristina a ne samo Buraz je Goran Vučko

I podijelite, red je na sreću, pomozite joj da ga nađe!

Copyright © 2014 Udruga Pobjede - zaštita i promicanje prava životinja. All Rights Reserved. Hosted by AVALON.