Naravski da su se sredili,
pa ak već imaju imena ko iz španjoslkih sapunica, pa red je da tak i izgledaju 
Hulio i Huan, pogađate - braća! 
Slatki ko šećerna vuna po kirbajcima,
kad znaš da ne smiješ a svejedno ti nepce žeđa
pa skupiš po džepovima šta ti mama dala za sok i šnalice
pa staneš iza šatre da te niko ne vidi
i poslije ti bude muka
E tak i ova dva buraza, znaaaam da se ne smijem zaljubljivat
al mi srce ne odoli, pa se sakrijem iza kućice s njima (da me ovi moji šta žive samnom kod kuće ne vide )
pa se mazimo, igramo
i poslije budem puna pijeska i sva luda od njihovih poljubaca
i jedina mi muka bude kak da ih sad dostojno opišem
pa da ni vaše srce ne odoli
Slatki su, čoeče, ko prvi poljupci,
ko prva knjiga čitana u djetinjstvu čija slova ne poznaš još cijela al izgledaju obećavajuće
i znaš da ćete pratit cijeli život! 
Ko Družba Pere Kvržice koju su mnoge volonterke, čini mi se, čitale u djetinjstvu pa i ta knjiga nehotice gradila naš Azil,
pa tako sagradila mjesto di ovakve bebe, ovakvi slatkiši
imaju priliku,
šansu
postić nešto u životu
Možda naše majke nisu zamišljale da ćemo baš ovo postić u životu kad su nam kupovale knjigu o Peri i njegovoj družbi
Al znam da smo mnoge majke učinile sretnima jer smo im spasile dječicu.
Dvojicu takih, spašenih
imam ovdje pre vama,
upakiranih u mašnice
ko najljepši poklon nebesa koji ćete u životu dobit
Ne inzistiramo uopće da idu skupa u dom, ma jok, samo nisam mogla odolit da vam ih skupa ne pokažem
jer su jaaako slični, i karakterom i izgledom
i kojeg god odlučite povest sa sobom u neka nova iskustva i ljubav
uvijek ćete znat da ima brata
s kojim ponekad, poželite li, možete u šetnju
Huan i Hulio stari su samo 4 mjeseca
i imaju čiste duše, blistav pogled
i želju pronać iste takve. Al od ljudske vrste
Pa ljudska vrsto ne budi slijepa,
pogle kakve ljepote rastu samo za vas u Azilu!
